''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' ЈЕ СРПСКИ ГЛАС СЛОБОДНЕ  И СЛОБОДАРСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ!

РЕДОВНИ ЧИТАОЦИ ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' О НОВОМ 47.БРОЈУ КАЖУ:

ГЛАС ХОЛМИЈЕ ЈЕ СРПСКИ ГЛАС СЛОБОДНЕ  И СЛОБОДАРСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ!

О часопису су свој став дали :публициста Миличко Трифуновић, пјесници Милан Мане Цимбаљевић,Радован Обрадовић,Давид Лалић, угоститељ Славица Вуксановић.

Миличко Трифуновић о овом броју часописа је рекао следеће: ''Глас Холмије је лијеп и користан, а не само добронамјеран, израз културне иницијативе, коју ваља да поздравимо, да допринесемо и да јој пожелимо да се све више и све боље отјелотворује.

Треба тежити најбољем, да би се постигло нешто приближно томе чему тежимо. А да би нешто било свјетско, мора прво да буде локално. Да се избори за свој идентитет у своме мјесту, а затим да се клеше у конкуренцији на ширем простору. Ми у Беранама окупљени око овог часописа једва чекамо да изађе следећи број,јер у њему има шта да се прочита и увијек је ту много непознатих чињеница из историје. У овом броју се може прочитати много тога новог и корисног зато препоручујем да се чита овај 47.број. јер је Глас Холмије српски глас слободне и слободарске Црне Горе''

Милан Мане Цимбаљевић, од првог броја чита часопис ''Глас Холмије'' и о 47.броју каже следеће: Изашло је већ 47. бројева овог часописа, и он полако улази у наше куће. Било би добро кад би ушао у сваку кућу, а то није немогуће. У томе имају удјела главни уредник и редакција, сарадници часописа, али и читаоци. Ваља да подржимо овај израз могућности културних прилика из нашега краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне. Тако, уз добру вољу коју су показали они који су се окупили око часописа, и уз нашу подршку, часопис је већ израстао до оног нивоа кад су његови прилози већ и једна од „понуда“ на „шведском столу“ културе која се ствара на српском језику, јер се часопис чита на ширим просторима.

Велика је зграда наше духовности и културе, дубоки су наши коријени, тако да редакција треба да се држи критеријума и правца којим се упутила и да не подлегне осредњим вриједностима. Нека овај часопис буде брдо, вис, острво, у нашој култури, што назив „холмија“ значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области наше културе.Срећно!''

Радован Обрадовић: Покретање часописа прије девет година је заиста позитивна ствар. Часопис је себи дао велики задатак са циљем да пропрати све активности на подручју Васојевића и да повезује Васојевиће широм свијета. "Глас Холмије" треба да има значајну улогу у расвјетљавању и афирмисању значајних историјских догађаја, како би мотивисао млађе генерације да раде за добробит свога краја. Одушевљен сам са радом мале редакције вриједних људи које је окупио главни и одговорни уредник Горан Киковић,који се труде да часопис буде из броја у број све бољи и бољи.Да је више средстава биле би боље фотографије и опрема али са овим средствима се постижу добри резултати. Што се мене тиче имају моју апсолутну подршку, на позлу рода свог.''

Давид Лалић,о 47.броју часописа је рекао следеће:

''Да „Глас Холмије'', преставља право освјежење и духовни бисер у временима када мрачне силе желе да затру све што је српско. - „Глас Холмије“ нас подсјећа да су Срби народ снажног надахнућа и моралног и интелектуалног наслеђа, а његово уредништво се потрудило да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, као будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо. Аутори текстова кроз писани траг, саопштавају и чувају научну истину о нашем вјековном трајању, држећи се гесла: ''Будимо узорни потомци , да би били часни преци'' - казао је Лалић.

Славица Вуксановић о часопису каже: ''Са великим пијететом читам и разгаљујем душу Вашим часописом, јер је тематика фасцинантна, свака област је садржајна, заснована на историјским чињеницама, поткријепљена архивском грађом, научна, провјерена, и утврђена научном истино. Посебно ме одушевљава то што је уредник, новинари и публицисти велики моји пријатељи и врсни познаваоци свог заната. Замјерам што лист није довољно публикован и није дошао у довољној мјери до читалаца, по мојем мишљењу маркетинг се мора боље одрадити. Читалац да би знао какав је лист мора га прочитати, а посао је издавача да то максимално одради. Слажем се да је то проблем материјално-финансијске природе ,да би се повећао тираж, и доставиле новине до читалаца потребне су веће паре.''